Biljka koja je medju najlekovitije, a koju najčešće uništavamo

Kopriva

Kopriva lekovita biljka koju često uništavamo

Jeste li ikada razmišljali zašto je kopriva obložena žarućim iglicama koje peku na dodir sve i svakoga?  Te žaruće iglice služe koprivi kao zaštita od nametnika, životinjica i svega što bi je moglo oštetiti, zato što je kopriva stvorena isključivo za čoveka.

Da nema žarećeg efekta, kopriva bi od davnina bila iskorenjena, a ovako je dar čoveku. No, ljudi je ipak iskorenjuju, ljute se na nju, čupaju, ne žele, ne znajući da je njena lekovitost neverovatna!

Upravo ta kopriva za koju niko ne zna zašto smeta po našim dvorištima jedna je od najkorisnijih lekovitih biljaka.

Svi dijelovi koprive – stabljika, lišće, koren i cvet imaju ljekovita svojstva.

Švedski naučnik Abbe Kuenzle tvrdi, da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje, ako ne bi imala žalce. Životinje i insekti bi ju odavno pojeli.

Urtica dioica

Urtica dioica (kopriva)

“Jednom sam dao savet majci sedmero dece, koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema, da pije čaj od koprive. U kratkom vremenu rešila se ekcema i glavobolje. Pošto ekcem ima unutrašnji razlog, treba ga lečiti uzimajući trave koje čiste krv”, govori Kuenzle i dodaje:

“Kopriva je najbolja biljka za čišćenje i poboljšanje krvi. Pozitivno deluje na gušteraču i pomaže snižavanju šećera u krvi. Kopriva leči upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva. Zbog toga koprivu preporučuju kao deo prolećnog čišćenja organizma. U biljnoj medicini čaj od koprive se koristi za bolesti jetre i žući, za poremećaje sna, kod tumora slezine, za grčeve u stomaku, čireve, bolesti pluća itd. Čaj se pije četiri nedelje. Nemojte čaj zakuvati, jer će to uništiti dragocene sastojke. Možete piti jednu čašu čaja od koprive svaki dan tokom cele godine, radi prevencije. Čaj od koprive takođe je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Ako imate manjak gvožđa u organizmu i osećate se umorno i beskorisno, kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrži puno gvožđa, i uspješno se koristi kod anemije. Nakon određenog vremena, opet ćete se osećati puni energije i zdravlja.

Jednom mi je došla mlada žena, koja je izgledala anemično. Osim nedostatka gvožđa, imala je probleme sa želucem, žučnim mjehurom i patila je od glavobolje. Preporučio sam joj čaj od koprive. Nakon nekog vremena opet sam ju sreo, a ona mi je s oduševljenjem rekla, kako joj je brzo pomogao čaj od koprive. Cela se njena porodica okrenula prirodnom načinu lečenja.”

urtica-species-nettle
Čaj od koprive je diuretik i zbog toga se može koristiti kod vodene bolesti. Izgrađuje krv i zbog toga je blagotvoran kod mnogih bolesti krvi.

U kombinaciji s drugim lekovitim biljem, kopriva se može uspešno koristiti za lečenje leukemije. Ljudi, koji pate od alergije, uključujući peludnu groznicu, takođe bi trebali piti čaj od koprive.

Kopriva je jedna od najrasprostranjenijih lekovitih biljaka našeg prostora. Gotovo da raste svuda, a cveta od proleća pa sve do jeseni. Lekovita je, jestiva i nadasve korisna za opše stanje organizma. Kopriva se još u Grčkoj koristila za masažu protiv reumatskih bolova. Kopriva utiče na izmenu tvari i u organizmu podstiče izlučivanje probavnih sokova te olakšava metabolizam masti. Sadrži puno hlorofila, minerala (kalcijuma, kalijuma, gvožđa i fosfora) i vitamina (C i A). Flavonoidi koje sadrži pozitivno deluju na naš organizam, ekstrakt korena koristi se protiv opadanja kose, a zbog količine gvožđa ima pozitivan učinak na stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

U poljoprivredi (i baštovanstvu) je dobra ne samo kao insekticid već i kao biljno đubrivo.

Zato se osvrnite oko sebe, naberite listove koprive i krenite koprivom prema zdravlju, a možete je i uzgajati.

17-600

Kopriva se preporučuje za lečenje niza bolesti

Čisti krv,
 obnavlja crvena krvna zrnca,
 čisti telo od nepoželjnih i štetnih tvari;
 leči teške trbušne tegobe,
 menstrualne i druge ženske tegobe,
 bolesti mokraćnih organa,
 slabo mokrenje,
 teška bubrežna oboljenja,
 upalu mehura,
 čir na želucu, crevima i plućima,
 čisti pluća od sluzi,
 leči teško disanje i astmu;
 jača celokupni nervni sistem,
 leči nesanicu, a 
koristi se i za zagrevanje hladnih nogu.

ČAJ: 3. velike kašićice koprive prelijemo s 1. litrom vrele vode, poklopimo i ostavimo 5. minuta; procedimo i tokom dana možemo popiti i 2. litre takvoga čaja. Možemo ga blago i zasladiti, a ako ga podgrejavamo, moramo paziti da ga ne pregrijemo, jer tada gubi svoju lekovitost.

ČAJNA MEŠAVINA: U jednakim se delovima izmeša kopriva, broćika(Galium aparine) i zlatnica: jedna velika kašićice ove mešavine stavi se u 1/2 litre vrele vode; nakon 5-10 minuta procedi se i pije tokom dana vrlo toplo, u laganim gutljajima.
 To je dobar lek protiv bolesti bubrega, posebno kada se bubrezi kvrče i suše.

KUPKA za hladne noge: Sveži se listovi prokuvaju i u toj se tečnosti namaču hladne, promrzle 
noge. Hladne noge lečimo i tako da sveže listove stavimo u cipele, držeći ih tako preko celoga dana.

ULJE: Isceđeni se sok koprive pomeša u jednakim delovima s orahovim uljem; dobijamo ulje kojim svako veče pred spavanje mažemo čelo, slepoočnice i prsa; time se uklanja nervoza, jačaju živci i pamćenje.

NEGA KOSE: 100-200 g. suvog korena stavimo preko noći u 3. l. hladne vode i drugi dan kuvamo oko 10 minuta. Dobijamo izvanredno sredstvo za jačanje korena kose i protiv spadanja kose. Naravno, može se koristiti i sveži koren.

PALENTA S KOPRIVOM I SKUTOM: Savetujemo vam da isprobate napraviti palentu s koprivom i skutom(sir). Naime, to je samo jedan od bezbroj načina pripreme izuzetno ukusnih i nutritivno punovrednih obroka. Skuvajte 0,5 kg palente (na gusto) i istresite je na namašćeni pleh (cca. 1 cm visine). Od 0,3 kg sveže skute načinite namaz s dodatkom prstohvata soli i slatke pavlake (0,1 l).  0,5 kg listova mlade koprive operite i ubacite u dve litre uzavrele slane vode. Kuvajte 5-10 minuta. Procedite, dodajte nekoliko kapi limuna (da sačuvate barem deo zelene boje) i usitnite. Smesi kuvane koprive dodajte malo šećera i jedan decilitar slatke pavlake, kratko prodgrejati u tiganju. Na polovinu ohlađene palente nanesite smesu koprive i zatim smesu skute, zatim poklopite drugom polovinom palente. Izrežite u oblik romba.

SVEŽI SOK OD KOPRIVE: U sokovniku iscedite sok iz sveže koprive koji se konzumira odmah nakon ceđenja. Možete ga razrediti vodom i pomešati s medom.
 Dnevno uzimanje deci do dva soka kako bi izlečili malokrvnost, žuticu, izbacili pesak iz mokraćne cevi kao snizili nivo šećera u krvi.

Urtica_dioica_2848

Uvećane koprivine iglice

Možda  nakon ovog teksta ipak odlučite da ne uništiti koprivu u svom dvorištu, nego je poželite iskoristiti za svoje zdravlje.

Čuvajte koprivu i ne ljutite se na nju dok je ima – jer njen jedini cilj je pomoći vam.

 

Dodato 13.01.2016

Tekst u PDF-u: Kopriva kraljica lekovitosti

 

 

Izvor: tinkture1.wordpress.com , dnevno

Uče obrađujući zemlju: Sami sadimo sve što jedemo u školi

Ovaj model rada treba da preuzmu i skole u Srbiji!

Prosledite dalje info mozda senadje neko odentuzijasta iz skole

rad u skolskoj basti za decu

Već tri godine učenici iz istarskog mjesta Tinjan sami obrađuju vrt u kojem uzgajaju voće i povrće. Tako se zdravo hrane i znaju sve o očuvanju prirode

Osnovna škola u istarskome mjestu Tinjan od 2012. godine ima svoj vrt od 50-ak četvornih metara. O njemu se najviše brinu učenici od prvog do četvrtog razreda te škole, ali i svi ostali učenici kad za to imaju malo više vremena. Prvašići su prošli tjedan otvorili proljetne radove te su posadili mrkvu, salatu, celer i peršin, ali i neke začinske biljke, poput majčine dušice i rude.

Sve što posade u svojoj malenoj vrtnoj oazi učenici s guštom pojedu tijekom marende. Tinjanska osnovna škola na ideju o šarenom vrtu o kojem se stalno trebaju brinuti došla je zahvaljujući nutricionistici Jasni Trdoslavić-Prusac.

Željeli smo da djeca jedu zdravije. Ciljevi ovakvog načina rada su poticanje najmlađih na ljubav prema biljkama, životinjama i zemlji te usvajanje novih znanja i vještina u sasvim novom okruženju. Djeca uče kako samostalno uzgojiti neke povrtnice, začinsko i ljekovito bilje te pojedine kulture voća. Također razvijaju ekološki način razmišljanja, a vrt vide kao prostor u kojem se divlje i kultivirano međusobno skladno nadopunjuje. Nadalje, razvijaju i kulturu prehrane u školi i obitelji te uče o flori i fauni s ciljem stjecanja znanja o štetnosti i koristi pojedinih životinjskih i biljnih vrsta. Rezultat svega je da su na kraju svi zadovoljni – rekla nam je nutricionistica Trdoslavić-Prusac.

U sadnji učenicima pomažu i nastavnici te profesori. Neke lokalne tvrtke su im darovale alat, dok su se bake i djedovi pobrinuli za autohtono sjeme koje je bilo neophodno za vrt. Važno je što se u tinjanskoj školi, koja je područna škola OŠ “Vladimir Nazor” iz Pazina, sve radi prema ekološkim načelima.

– Prije tri godine prvi put smo pojeli našu salatu jer smo prije toga godinu dana pripremali zemlju stajskim gnojivom, a potom smo zasijali i djetelinu koja je zapravo predstavljala zeleno gnojivo. Potom smo preorali zemljište koje je bilo spremno za sadnju. Pesticidi su u našem vrtu strogo zabranjeni. Učenici su ponosni na sve što su do sada napravili, a kad je salata koju su posadili došla prvi put na školski stol, njihovoj sreći nije bilo kraja – rekla je Sanja Banko, voditeljica osnovne škole u Tinjanu.

Radeći u vrtu djeca se zabavljaju i uče jer je vrt jedan oblik nastave u prirodi gdje su oni fizički aktivni. Razvijaju motoriku, ali i toleranciju te se dogovaraju oko svega što zajedno rade i svi su složni.

– Lijepo je što imamo vrt, ali ja i kod kuće imam vrt i pomažem roditeljima u sadnji. Znam kako se to radi, a najviše od svega volim jesti salatu. To je najzdravije – rekla jeSara Deltin, učenica prvog razreda.

I njezina školska kolegica Lucija Lovrtečić kaže kako bi svaka škola trebala imati svoj vrt jer je važno da se djeca u školi pravilno hrane i nauče sve o prirodi.

– Zdravo je jesti ono što sam posadiš, a i ja najviše volim zelenu salatu. Nije teško raditi u vrtu, a mi se dogovaramo oko svega, što treba i kako posaditi. Zato nam sve i uspije – rekla je učenica Lucija.

Za nekoliko će tjedana učenici ubrati prvu salatu, a potom i mrkvu, peršin, celer, jagode, blitvu te razno začinsko bilje. Pripremit će ga u svojoj školskoj kuhinji, a prije toga će pomoći i čistiti povrće koje će se poslije naći na njihovim tanjurima.

– Sve je jako ukusno jer nije prskano i jer smo to baš mi zasadili. Kod nas sve uspijeva, a za to je važno imati samo dobru volju i ništa više – složni su učenici koji znaju da se dobre navike stječu u najranijoj dobi te stoga uživaju u obradi vrta i sadnji.

24sata.hr   28. 4. 2015. Piše: Dijana Marić

Divlja sirova hrana – najbolja hrana za ljude

divlje bilje, divlja hrana Remove featured image

Prednosti jedenja divlje hrane su brojne:

besplatna je, genetski je jača od druge hrane (čak i od organske), duži koren kod većine ovih biljaka znači i da su otpornije na sušu, obično imaju mnogo više hranjivih sastojaka od hrane i povrća, koje kupujemo u marketima; ukoliko jedete lokalnu divlju hranu, dokazano je da to povoljno utiče na vaš imunitet, a samo branje i prikupljanje divlje hrane podrazumeva i boravak u prirodi i na suncu, čime dobijate i mnogo vitamina D

Kanabis -Marihuana je u procesu legalizacije u Srbiji. Da li je to ispravno?

marihuana legalizacija

Da predstavimo odmah jednu kratku retrospektivu i da potom sami razmislimo u skladu sa dostupnim informacijama

-Vecina nas je cula o poznatom albanskom selu Lazaret. Koje je centar za proizvodnju marihuane u Evropi i sire.

U drugoj polovini prosle godine u tom selu desile su se neke promene posle duzeg vremena. Naime kako navode zvanicni izvestaji policija nije imala pristup Lazaratu više od dve decenije, a posle petodnevne akcije, započete 15. juna, preuzeta je kontrola u celom selu.

„Kraljevstvo marihuane“, kako nazivaju Lazaret, udaljeno je nešto više od 200 kilometara od Tirane

Prema policijskim podacima, u Lazaratu se godišnje proizvede oko 900 tone marihuane, vrednosti 4,5 milijarde evra.

To su zvanicni podaci. A svi znamo da postoje zvanicne informacije za siroke mase i da u svakom velikom poslu stoji neko u pozadini.

Zakoni u ovom selu ne vaze, iako po Albanskim zakonima je zabranjena prozivodnja i promet marihuane..

Ovde mozete pogledati snimak pomenutog sela u koje su privilegiju imali uci do sad jedino novinari dojcevele

Iz nekih nezvanicnih izvora se navodi da amerikanci preuzimaju kontrolu nad ovim selom. Trenutno je na ulicama nestasica marihuane jer se priprema teren za nove kanale i kontrole.

Veliki dileri narkoticima u saradnji sa pojedinim ljudima iz vlade drzava prave nove za njih najpovoljnije poslove. U igri su vise struja, od vecih narko bosova do velikih farmaceutskih kompanija (koje ce ocigledno imati vlast nad proizvodnjom i distribucijom marihuane kao leka) za koje nezvanicni izvori navode da su pod kontrolom Amerike. Stoga i povezuju Bonstil (glavna vojna baza SAD na Kosvu i Metohiji) sa ovim poslednjim dogadjajima.

-Skoro u isto vreme naglo u Srbiji se javlja pokret koji se bori za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe

Organizuju se tribine, potpisuju se peticije, masovno dele se informacije na portalima i drustvenim mrezama o korisnosti marihuane, formiraju se udruzenja isl. kao npr. humanitarna orgnizacija- LEKALIZACIJA koja ima glavnu uloguna terenu  u ovoj incijativi http://www.lekalizuj.rs

Tako imamo vesti u nasim medijima kako su i druge drzave vec legalizovale ovo sto Srbija upravo namerava da uradi

Njujork: Odobrena medicinska upotreba marihuane

Slovenija dozvolila upotrebu konoplje u medicinske vrhe

Inace ministar zdravlja Zlatibor Lončar javno podrzava legalizaciju marihuane u medicinske svrhe. 

Ovih dana u Srbiji je predat zahtev Ministarstvu zdravlja za legalizaciju kanabisa.

Direktor bolnice „Sveti Sava“ i potpredsednik udruženja „Lekalizacija Srbije“, dr Milan Savić podneo je Ministarstvu zdravlja zahtev za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, odnosno zahtev izmenu aktuelnog Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama kojim bi se dozvolila upotreba kanabisa u zdravstvenom sistemu Srbije.

U Ministarstvu zdravlja su potvrdili da su inicijativu primili i da su je već stavili u proceduru.

Sledeće nedelje formiraćemo radnu grupu u kojoj će biti i predstavnici MUP-a, ministarstava pravde i poljoprivrede kako bi se sa svih aspekata,razmotrila ova inicijativa – kažu u Ministarstvu zdravlja, ne želeći da prejudiciraju da li će kanabis na kraju biti legalizovan ili ne.

Drustvene mreze i mediji su preplavljeni hvlalisanjem i pozitivnim posledicama u koriscenju ulja od kanabisa, odnosno lecenju nekih bolesti. Na fejsbuk grupama takodje se okupljaju istomisljenici koji sve vreme dele takve informacije  i podrzavaju ovu inicijativu.

Sigurno da ovo sve sto se sada desava kod nas ima veze sa vestima koje smo prvo naveli o selu Lazarev u susednoj nam drzavi Albaniji.

Marihuana – Da li je legalizovati?

A ovde imamo jednu tribinu koja govori nasprot svim ovim tvrdnjama upravo o stetnosti koriscenja marihuane. I koji se protive leglizaciji iste.

Ljudi koji se bave prirodnom medicinom i koji govore da ne postoji jedinstven lek u vidu jedne suspstance koji leci sve bolesti. Vec da je potrebno da ljudi menjaju svoje lose svakodnevne navike kako bi uklonili uzrok problema i izlecili se bolesti.

Na nama je da procenimo ko je upravu

Edukativno predavanje: Čudesno pismo zvano geni – Dr Sang Li

Dr Sang Lee

Dr. Sang Li (Dr. Sang Lee)

Svetski poznat lekar i govornik, dr Sang Li, u ovom serijalu predavanja objašnjava kako naši geni funkcionišu i koliko je pravilan rad gena važan za očuvanje zdravlja.
Služeći se modernim naučnim otkrićima, dr Li dokazuje da razne bolesti nastaju kao rezultat promena na genima koje su uzrokovane negativnim životnim stavovima i lošim načinom života.
Detaljno su objašnjene bolesti kao što su rak, dijabetes, autoimune bolesti, hipertenzija, depresija itd. 

Kako bi pobedili sve bolesti, i učinili da naši geni funkcionišu na najboljem nivou, moramo se vratiti pre svega zdravoj duhovnosti, kao i mnogim drugim pozitivnim životnim navikama.

Prvo predavanje,

a po zavrsetku ovog u nastavku odmah idu i ostala na listi -14. kom.Da odaberete pojedinacna idite na ovaj youtube kanal

Srbija uvezla 35.000 tona najlošijeg mesa!

Od klaničara iz Evropske unije u prošloj godini povećana kupovina takozvanog prehrambenog otpada. Kontrole kvaliteta nije bilo pet godina

Naši prerađivači uvoze ostatke od mesa najnižeg kvaliteta

Naši prerađivači uvoze ostatke od mesa najnižeg kvaliteta

VODEĆE srpske mesne industrije su tokom 2014. godine iz inostranih klanica uvezle oko 35.000 tona najlošijih jestivih delova mesa najgoreg kvaliteta. To pokazuju podaci Uprave carina. Reč je o otpadu, koji može da se koristi u ishrani i koji završava na našim trpezama kroz mesne prerađevine.

Reč je o delovima klanične prerade i to sve isključivo spada u treću kategoriju mesa. U to se ubrajaju vratovi, leđa, trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva, iznutrice, koje se u Srbiju najčešće uvoze iz Belgije, Španije, Nemačke, Mađarske, Slovenije.

Ostaci živine, svinja, junadi nisu dozvoljeni u takvoj formi za prodaju u mesarama, već oni moraju isključivo da imaju termički tretman u industriji.

– To je najjeftinija sirovina i sigurno je ima više u domaćoj proizvodnji nego što se uvozi – kaže za „Novosti“ Siniša Kotur, načelnik Odeljenja za međnarodni promet i setifikaciju Ministarstva poljoprivrede. – Tu su i oštrije kontrole, jer je sklonija kvaru, pa zahteva poseban režim obrade. Iako je kvalitativno lošija, i dalje predstavlja meso i animalni protein. Proizvodi od tih sirovina moraju da imaju naznačeno to na svojoj deklaraciji. Mašinski separisano meso takođe mora da se naglasi. Jeste najjeftinija sirovina i to su najjeftiniji proizvodi.

Profesor Radomir Radovanović, nekadašnji šef katedre za upravljanje, bezbednost i kvalitet hrane na Poljoprivrednom fakultetu, takođe potvrđuje da je sporna klasifikacija, jer nešto što je označeno kao „sveži svinjski otpad“ ne mora apriori da znači da je i za bacanje.

– Tu ima kožica, sitnog mesa koje nastaje prilikom obrade mesa, tetiva i vezivnog tkiva – kaže profesor Radovanović. – To se sve koristi, ali je pitanje koliko i u kojim količinama. A kontrole su prilično slabe. Ljudi treba da se zapitaju da li je moguće napraviti viršlu za 120 dinara, ako je sirovina duplo više.

Profesor Miladin Ševarlić kaže da je ključno pitanje za koje potrebe se uvoze te robne grupe otpadaka iz industrije mesa:

– Nadležne inspekcije treba da prekontrolišu sadržaj tih proizvoda i da li odgovaraju standardima kvaliteta. Te podatke treba objaviti, da bi građani izbegavali te proizvode.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da mnoge stvari koje se uvoze vređaju dostojanstvo samih potrošača. On je naveo da je problematičan pravilnik o mesu i da u zemlji nije regulisana kategorizacija mesa.

– Trenutno u državi nema dovoljno novca i razumevanja da i udruženja potrošača rade redovna uporedna ispitivanja kvaliteta hrane – tvrdi Papović i dodaje da u Srbiji takvih kontrola nije bilo u poslednjih pet godina.

 

USKLAĐENO

U PRIVREDNOJ komori Srbije PKS naglašavaju da postoji podzakonski akt, usklađen sa EU, koji reguliše kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvoda u klaničnoj industriji. To je Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, u kom su detaljno razrađene tehnologije, sastav proizvoda, minimalna i maksimalna koncetracija sirovina, dodataka i aditiva u određenom proizvodu. Recimo, šta i koliko sadrži pašteta, čajna kobasica ili barena kobasica…

Izvor. Novosti